kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...

Supernove u nasem susedstvu

Do sada je u našoj galaksiji zabeleženo samo šest eksplozija supernova u poslednjih 1000 godina. Na slici prikazan je položaj tih supernova u galaksiji. Supernove najčešće dobijaju imena po godini u kojoj su zabeležene a ako ih ima više iza godine stavljaju se redom slova abecede. Supernova Cassiopeia A (CasA) nije zabeležena u istoriji ali radio posmatranja su ukazala da je svetlost ove supernove stigla do Zemlje u VII veku.

at21in01.JPG

Mnogi astronomi smatraju da je u ovom periodu moralo da bude više supernova. Zbog čega onda one nisu zabeležene? Najrealniji odgovor je da su one bile suviše daleko da bi mogle da se vide golim okom ili su tamni oblaci međuzvezdanog gasa zaklonili njihovu svetlost. Svih šest supernova nalazi se bukvalno u našem komšiluku, i svaka od njih je bar 100 pc ispod ili iznad galaktičke ravni. Proučavanja učestalosti odigravanja supernova predviđaju da u krugu od 100 pc oko Sunca treba da se desi jedna supernova u svakih 500.000 godina. Prema tome, mogućnost da vidimo jednu stvarno blisku supernovu je vrlo mala, i moramo se pomiriti sa tim da možemo da vidimo samo one udaljene.
To što su supernove vrlo retke u našoj okolini je verovatno i dobro jer ako bi se jedna takva eksplozija desila na rastojanju od nekoliko parseka Zemlja bi bila bombardovana visokoenergetskim zračenjem u periodu od nekoliko meseci. Ovo bi imalo katastrofalne posledice na atmosferu naše planete, naročito na njen ozonski sloj.

Series NavigationKonacna sudbinaSN1006

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: