NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Pocetak kraja

Onog trenutka kada sav vodonik bude potrošen, gravitacija pobeđuje unutrašnje sile zvezde i dovodi do toga da jezgro bogato helijumom počinje da se skuplja. Situacija je opet slična onoj iz faze nastanka zvezde. Kako se zvezda smanjuje u njenoj unutrašnjosti pritisak i temperatura nastavljaju da rastu. Sav vodonik u jezgru je već odavno potrošen, ali u prostoru oko jezgra vodonika ima u izobilju. Najzad, temperatura u okruženju jezgra koje kolapsira postaje dovoljno visoka da omogući sagorevanje vodonika.

U spoljašnjem izgledu zvezde do sada gotovo i da nije bilo nikakvih promena, ali kada započne sagorevanje vodonika u ljusci oko jezgra zvezda počinje da raste. Ali, ova nova toplota ne može da zaustavi gravitaciju u njenoj nameri da sabije jezgro. Dok jezgro zvezde nastavlja da se skuplja njeni spoljni slojevi polako se udaljavaju od centra.

Temperatura u jezgru sve više raste i kada ona dostigne 100 miliona stepeni jezgra helijuma se kreću tako brzo i sudaraju tako žestoko da se njihovim stapanjem obrazuje ugljenik i kiseonik. Prvi put u istoriji zvezde došlo je do nove termonuklearne reakcije, do sagorevanja helijuma.

Zvezda je sada dobila novi izvor energije koji uspeva da zaustavi smanjivanje jezgra. U ovom stadijumu evolucije duboko u unutrašnjosti zvezde odigravaju se dve termonuklearne reakcije: sagorevanje helijuma u centru i sagorevanje vodonika u ljusci oko jezgra. Ovaj dvostruki izvor energije proizvodi ogromnu količinu toplote i nadjačava gravitaciju. Zvezda počinje da raste do ogromnih dimenzija, povećavajući zapreminu milijardu puta.

Dok se spoljni slojevi sve više udaljavaju rastojanja između atoma postaju sve veća, gustina i pritisak opadaju, a samim tim i temperatura. Površina ove ogromne zvezde postaje hladna. Površina zvezde tada će sijati crvenkastim plamenom. Prema ovoj boji zvezda ova faza u evoluciji naziva se crveni džin.

Na nebu je moguće videti veliki broj ovakvih zvezda, tačnije skoro sve crvenkaste zvezde su u fazi crvenog džina. To su, na primer: Aldebaran (u sazvežđu Bika), Antares (Škorpija), Arkturus (Pastir) i verovatno najpoznatija od svih Betelgez (u sazvežđu Orion).

Slično kao i u prvoj fazi ni sada “rezervoar” helijuma nije beskonačno veliki. Posle nekoliko milijardi godina helijum će biti potrošen i sagorevanje će prestati. Ono što ostaje nakon sagorevanja helijuma su ugljenik i kiseonik Poznata priča iz ranijih evolutivnih faza se opet ponavlja. Jezgro opet postaje nestabilno i počinje da se skuplja pod uticajem gravitacije, a to dovodi do toga da temperatura i pritisak nastavljaju da rastu. Kada temperatura postane dovoljno visoka počinje sagorevanje helijuma u tankoj ljusci oko jezgra. U ovoj fazi u zvezdi se opet odigravaju dve nuklearne reakcije: u unutrašnjoj ljusci sagoreva helijum a u spoljašnjoj sagoreva vodonik.

Ovo je poslednji faza u životu zvezde slične Suncu. Takve zvezde nemaju dovoljno mase da u stvore uslove za odigravanje daljih nuklearnih reakcija. Ugljenično-kiseonično jezgro ostaje inertno dok ljuske u kojima sagorevaju vodonik i helijum polako prodiru ka površini u potrazi za svežim gorivom.

Ni ova konfiguracija nije postojana i zvezda počinje polako da pulsira. Pri svakoj ekspanziji unutrašnjost zvezde neznatno se hladi a time usporava nuklearne reakcije. Smanjena proizvodnja energije omogućava zvezdi da se skupi što opet dovodi do paljenja unutrašnje vatre. Ovaj kratak porast u proizvodnji energije izaziva ponovnu ekspanziju i ciklus opet počinje.

Periodi pulseva su vrlo kratki (u poređenju sa životom zvezde). Vremenom pulsevi postaju tako brzi i snažni da se spoljašnji slojevi potpuno odvajaju od izgorelog jezgra. Oni polako odlaze u okolni međuzvezdani prostor a iza sebe otkrivaju usijano, mrtvo telo zvezde. Ovako ogoljeno jezgro ima temperaturu od oko 100 hiljada stepeni i sija intenzivnom UV svetlošću. Zračenje koje emituje jezgro pogađa atome spoljašnjeg sloja i on počinje da sija neviđenom lepotom. Konačan rezultat ovog procesa je planetarna maglina.

Planetarne magline su kratkotrajne pojave u vasioni. Posle samo 50 hiljada godina gustina gasovitog omotača postaće toliko mala da se maglina više neće videti. Dok umiruća zvezda zrači toplotu u prostor ona se smanjuje. U nemogućnosti da potpali bilo koju dalju termonuklearnu reakciju, zvezda se skuplja dok ne dostigne veličinu približnu Zemlji. Zvezda je tada postala beli patuljak.

Series NavigationZvezda je rođenaZivot posle smrti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: