apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Supernova SN1987a

U noći između 23 i 24 februara 1987. godine, kanadski astronom Jan Šelton radio je na opservatoriji Las Kampanas, visoko u čileanskim Andima. Jedan od njegovih asistenata nakratko je izašao napolje i na kratko pogledao tamno noćno nebo. A tamo imao je šta da vidi. Pošto je poznavao raspored sazvežđa, brzo je uočio nešto veoma čudno. Na rubu magličaste mrlje svetlosti poznate kao Veliki Magelanov oblak nalazila se jedna zvezda. Nije izgledala posebno sjajna, približno iste veličine kao zvezde u Orionovom pojasu. Neobično je jedino bilo to što se ta zvezda nije tamo nalazila prethodne noći!

Asistent je istog trenutka o ovom događaju obavestio Šeltona i za nekoliko sati vesti su obišle čitav svet. Ovaj čileanski asistent otkrio je supernovu. To je bio prvi takav objekat vidljiv golim okom još od vremena Keplera, 1604. godine. Astronomi iz više zemalja odmah su počeli da okreću svoje instrumente ka Velikom Magelanovom oblaku. U narednim mesecima ponašanje supernove 1987A bilo je ispitivano do najsitnijih detalja.

Samo nekoliko časova pre nego što je Šelton došao do senzacionalnog otkrića još jedan čudan događaj zabeležen je na sasvim drugačijem mestu od astronomske opservatorije – u rudniku cinka Kamioka, duboko u planinama Japana. Tu se izvodio jedan dugotrajan fizički eksperiment. Namera je bila da se ispita stabilnost jednog od najtemeljnijih sastavnih delova materije – protona.

Promena sjaja supernove

Na dan 22. februara, detektori u Kamioki iznenada su zabeležili 11 događaja u isto toliko sekundi. Istovremeno, na drugom kraju planete sličan detektor u rudniku soli u Ohaju zabeležio je osam događaja. Istovremeni raspad 19 protona je nezamislivo malo verovatna pojava moralo je da postoji neko drugo objašnjenje ovih pojava. Fizičari su ga uskoro pronašli. Njihova oprema sigurno je zabeležila uništenje protona jednim drugim, običnijim procesom: sudarom sa neutrinima.

Detekcija bleska neutrina u vreme pojave supernove 1987A nesumljivo nije predstavljalo samo podudarnost; poklapanje ova dva događaja bilo je za naučnike ključna potvrda teorije razvoja zvezda: blesak neutrina bio je upravo ono što su astronomi očekivali prilikom eksplozije supernove.

Samo nekoliko sati posle Šeltonovog otkrića, australijski astronomi bili su u mogućnosti da prepoznaju koja je od više milijardi zvezda u Velikom Magelanovom oblaku eksplodirala; oni su to postigli pregledajući starije fotografije ovog dela neba. Zvezda koja je blesnula bila je super-džin tipa B3, sa prečnikom 40 puta većim od Sunčevog. Ona je čak imala i ime: Sanduleak-69202.

Ostatak supernove SN1987a

Prva fotografija ostatka supernove SN1987A snimljena Hablovim teleskopom krajem 1990. godine. Na fotografiji se vidi nejasan ostatak zvezde (crvena boja) okružen mnogo većim pojasom usijanog gasa (zeleno). Druga fotografija je snimljena 1994 godine i ona je prilično zbunila naučnike. Do sada još nije dato prihvatljivo objašnjenje za postojanje dva dodatna, bleda, prstena koja se vide na ovoj fotografiji.

Series NavigationSN1054 – Maglina RakNastanak hemijskih elemenata

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: