Do sada je u našoj galaksiji zabeleženo samo šest eksplozija supernova u poslednjih 1000 godina. Na slici prikazan je položaj tih supernova u galaksiji. Supernove najčešće dobijaju imena po godini u kojoj su zabeležene a ako ih ima više iza godine stavljaju se redom slova abecede. Supernova Cassiopeia A (CasA) nije zabeležena u istoriji ali radio posmatranja su ukazala da je svetlost ove supernove stigla do Zemlje u VII veku.

Mnogi astronomi smatraju da je u ovom periodu moralo da bude više supernova. Zbog čega onda one nisu zabeležene? Najrealniji odgovor je da su one bile suviše daleko da bi mogle da se vide golim okom ili su tamni oblaci međuzvezdanog gasa zaklonili njihovu svetlost. Svih šest supernova nalazi se bukvalno u našem komšiluku, i svaka od njih je bar 100 pc ispod ili iznad galaktičke ravni. Proučavanja učestalosti odigravanja supernova predviđaju da u krugu od 100 pc oko Sunca treba da se desi jedna supernova u svakih 500.000 godina. Prema tome, mogućnost da vidimo jednu stvarno blisku supernovu je vrlo mala, i moramo se pomiriti sa tim da možemo da vidimo samo one udaljene.
To što su supernove vrlo retke u našoj okolini je verovatno i dobro jer ako bi se jedna takva eksplozija desila na rastojanju od nekoliko parseka Zemlja bi bila bombardovana visokoenergetskim zračenjem u periodu od nekoliko meseci. Ovo bi imalo katastrofalne posledice na atmosferu naše planete, naročito na njen ozonski sloj.