U noći između 23 i 24 februara 1987. godine, kanadski astronom Jan Šelton radio je na opservatoriji Las Kampanas, visoko u čileanskim Andima. Jedan od njegovih asistenata nakratko je izašao napolje i na kratko pogledao tamno noćno nebo. A tamo imao je šta da vidi. Pošto je poznavao raspored sazvežđa, brzo je uočio nešto veoma čudno. Na rubu magličaste mrlje svetlosti poznate kao Veliki Magelanov oblak nalazila se jedna zvezda. Nije izgledala posebno sjajna, približno iste veličine kao zvezde u Orionovom pojasu. Neobično je jedino bilo to što se ta zvezda nije tamo nalazila prethodne noći!

Asistent je istog trenutka o ovom događaju obavestio Šeltona i za nekoliko sati vesti su obišle čitav svet. Ovaj čileanski asistent otkrio je supernovu. To je bio prvi takav objekat vidljiv golim okom još od vremena Keplera, 1604. godine. Astronomi iz više zemalja odmah su počeli da okreću svoje instrumente ka Velikom Magelanovom oblaku. U narednim mesecima ponašanje supernove 1987A bilo je ispitivano do najsitnijih detalja.

Samo nekoliko časova pre nego što je Šelton došao do senzacionalnog otkrića još jedan čudan događaj zabeležen je na sasvim drugačijem mestu od astronomske opservatorije – u rudniku cinka Kamioka, duboko u planinama Japana. Tu se izvodio jedan dugotrajan fizički eksperiment. Namera je bila da se ispita stabilnost jednog od najtemeljnijih sastavnih delova materije – protona.

Na dan 22. februara, detektori u Kamioki iznenada su zabeležili 11 događaja u isto toliko sekundi. Istovremeno, na drugom kraju planete sličan detektor u rudniku soli u Ohaju zabeležio je osam događaja. Istovremeni raspad 19 protona je nezamislivo malo verovatna pojava moralo je da postoji neko drugo objašnjenje ovih pojava. Fizičari su ga uskoro pronašli. Njihova oprema sigurno je zabeležila uništenje protona jednim drugim, običnijim procesom: sudarom sa neutrinima.

Detekcija bleska neutrina u vreme pojave supernove 1987A nesumljivo nije predstavljalo samo podudarnost; poklapanje ova dva događaja bilo je za naučnike ključna potvrda teorije razvoja zvezda: blesak neutrina bio je upravo ono što su astronomi očekivali prilikom eksplozije supernove.

Samo nekoliko sati posle Šeltonovog otkrića, australijski astronomi bili su u mogućnosti da prepoznaju koja je od više milijardi zvezda u Velikom Magelanovom oblaku eksplodirala; oni su to postigli pregledajući starije fotografije ovog dela neba. Zvezda koja je blesnula bila je super-džin tipa B3, sa prečnikom 40 puta većim od Sunčevog. Ona je čak imala i ime: Sanduleak-69202.

Prva fotografija ostatka supernove SN1987A snimljena Hablovim teleskopom krajem 1990. godine. Na fotografiji se vidi nejasan ostatak zvezde (crvena boja) okružen mnogo većim pojasom usijanog gasa (zeleno). Druga fotografija je snimljena 1994 godine i ona je prilično zbunila naučnike. Do sada još nije dato prihvatljivo objašnjenje za postojanje dva dodatna, bleda, prstena koja se vide na ovoj fotografiji.